Pneumatici
Akumulator
Filteri
Brisači vetrobranskog stakla
Amortizeri i oslanjanje
Kočnice
Sijalice
Spoljna svetla
Karoserija
Sistem za klimatizaciju
Hladnjak i sistem za hlađenje motora
Retrovizori
Razvodni mehanizam
Svećice
Kvačilo

ŠTA PREDSTAVLJAJU?

tires_whatitis_image

Gazeći sloj Vaših pneumatika (gumeni šablon na njihovoj površini) mora da prenese sve sile koje prolaze između Vašeg vozila i puta. Pneumatici moraju da nose težinu Vašeg vozila, da njime upravljaju, da prenose pogon i silu kočenja, da prianjaju na putu i čak da pomažu kod oslanjanja Vašeg vozila. Prianjanje pneumatika određuje sposobnost vozila da se kreće po putu bez klizanja ili proklizavanja. Nedovoljno napumpani, pohabani ili tvrdi pneumatici smanjuju stabilnost na krivinama i mogu da ugroze bezbednost Vašeg vozila po vlažnoj podlozi i prilikom kočenja.

Trenje, a samim tim i prianjanje na kontaktnoj tački između pneumatika i puta, utiče na:

  • Zaustavni put tokom kočenja;
  • Održavanje na putu u krivinama;
  • Stabilnost vozila;
  • Odgovor kao reakcija vozila u hitnim manevrima;
  • Preciznost upravljanja;
  • Bezbednost u svim uslovima vožnje.

Razumevanje osnova dizajna pneumatika doprinosi Vašoj bezbednosti u svim uslovima vožnje. Pneumatici nisu napravljeni samo od gume. Oni poseduju prilično složenu unutrašnju strukturu:

  • Gazeći sloj: to je površina koja dolazi u kontakt sa tlom. Gazeći sloj mora da bude otporan na habanje i da štiti unutrašnjost pneumatika. Napravljen je od gume i donosi šaru gazećeg sloja koja varira u zavisnosti od vrste pneumatika.
  • Bočni zidovi: štite unutrašnju strukturu od spoljašnjih i atmosferskih uticaja; označeni su korisnim informacijama o veličini pneumatika, nazivu šare gazećeg sloja, nazivu proizvođača, datumu proizvodnje i td.
  • Stopa: sloj gumirane tkanine istog oblika kao i naplatak, dizajniran da zaustavi klizanje pneumatika sa točka.
  • Karkasa: struktura koja definiše oblik pneumatika. Osnova se sastoji od jednog ili više slojeva tkanine koji se preklapaju, raspoređenih na način da obezbede neophodnu fleksibilnost, a koji u isto vreme apsorbuju sve dejstvujuće sile, uključujući vožnju, kočenje i naduvavanje. Radijalni pneumatici su oni kod kojih se sloj osnove proteže popreko, između stopa.
  • Pojasevi: čelični ili najlon pojasevi povezani između karkase i gazećeg sloja za poboljšanje čvrstine, stabilnosti i otpornosti na udare i probijanje.
  • Filer: ovaj deo je primarno napravljen od gume i proteže se od stope do bočnog zida; omogućuje postepeni prelaz između čvrste stope i fleksibilnog bočnog zida.
  • Unutrašnja obloga: sloj gume unutar tubeless pneumatika koji sprečava ispuštanje vazduha.
  • Žice stope: žice koje prolaze kroz stopu kako bi sprečile spadanje njenog sedišta u naplatkama.

​Dizajn pneumatika se razlikuje u zavisnosti od godišnjeg doba kojem su nemanjene. Postoje tri osnovne vrste koje obuhvataju:

LETNJI PNEUMATICIOtkrijte

Zimski pneumaticiOtkrijte

Pneumatici za sve sezoneOtkrijte

Evropska unija je donela novi, obavezujući sistem obeležavanja pneumatika u cilju širenja jasnih i merodavnih informacija:

  • Energetska efikasnost;
  • Prijanjanje na mokroj podlozi;
  • Buka pneumatika.

Od novembra 2012, svi novi pneumatici koji se prodaju u Evropskoj uniji moraju biti obeleženi informacijama koje su potrebne za procenu njihovih performansi.

Uredba EK 1222/2009 precizira različite klase performansi za:

  • Otpor kotrljanja;
  • Prianjanje na mokroj podlozi;
  • Eksterna buka kotrljanja.
tires_cee_lables_image

OTPOR KOTRLJANJAOtkrijte

Prianjanje na mokroj podlozi Otkrijte

Nivo bukeOtkrijte

Da li znate ?

Oznake i veličine

Oznake i veličine

Oznake na bočnim zidovima pneumatika precizno definišu karakteristike pneumatika. Ova informacia je važna jer svako vozilo može biti opremljeno samo onim pneumaticima čija veličina i vrsta su navedene u Uputstvu za upotrebu.

Svaki broj naznačen na pneumatiku utvrđuje precizne fizičke karakteristike. Na primer, u Uputstvu za upotrebu može biti preciziran pneumatik veličine 215 65 R 16 95H, gde je:

  • 215 širina pneumatika u milimetrima.
  • 65 odnos visine i širine
  • R označava raspored slojeva. U tom slučaju, penumatik pripada modelu sa radijalno postavljenim slojevima.
  • 16 je prečnik pneumatika u inčima.
  • 95 je indeks nosivosti, numerička vrednost koja utvrđuje maksimalno opterećenje koje pneumatik može da izdrži pri brzini koju je utvrdio proizvođač.
  • H je indeks brzine, numerička vrednost koja utvrđuje maksimalnu brzinu pri kojoj pneumatik može da izdrži opterećenje koje je utvrdio proizvođač.

Datum proizvodnje (DOT) je takođe naveden na bočnoj strani pneumatika. Nedelja i godina proizvodnje precizirani su u formatu koda od četiri cifre. Na primer, kod 4712 znači da je pneumatik proizveden u 47. nedelji u 2012. godini.​

Kako kontrolisati akvaplaning

Kako kontrolisati akvaplaning

Akvaplaning je jedan od najvećih rizika vožnje po mokrim putevima. Kada nastane akvaplaning, penumatici vozila počinju da plutaju na sloju vode i odmah gube kontakt sa asfaltom ispod pneumatika. Akvaplaning je opasna pojava koji se obično javlja u vožnji velikom brzinom po mokrom putu ili asflatnoj površini na kojoj se nalaze barice vode. U takvim uslovima, kanali u gazećem sloju više nisu u stanju da izbacuju svu vodu koja se nakuplja ispod pneumatika; usled toga, formira se sloj vode koji čini da pneumatik pluta iznad njegove površine. U većini slučajeva, akvaplaning se može izbeći pažljivom vožnjom u kombinaciji sa dobrim, ispravno napumpanim pneumaticima, jer su šare gazećeg sloja dizajnirane da odvode velike količine vode kako bi održale efektivno prianjanje. Ako se javi akvaplaning, kočenje je beskorisno jer Vaši pneumatici više nemaju dobar kontakt sa površinom puta. Kočenje čak može da izazove naglo proklizavanje vozila kada prvi pneumatik počne ponovo da prijanja, što izaziva gubitak kontrole.

Najbolje bi bilo da čvrsto držite volan i budete spremni kada penumatici počnu ponovo da prijanjaju, dok održavate kontrolu pravca sve dok ova pojava traje. Takođe, postepeno popuštajte pritisak na pedalu gasa jer će se brzina motora povećati čim točkovi počnu da plutaju.

Odgovarajući pritisak

Odgovarajući pritisak

Pored toga što su nebezbedni, nedovoljno napumpani pneumatici takođe povećavaju potrošnju goriva. Kako imaju veći otpor kotrljanja, potrebna im je veća energija za okretanje, koja se prevodi u povećanje troškova goriva. Kada se jednom montiraju na točkove, pneumatici se neminovno izduvavaju tokom vremena. Zbog toga je važno redovno kontrolisati pritisak u pneumaticima i poštovati vrednosti precizirane u Uputstvu za upotrebu vozila. Ispravno napumpani pneumatici mogu da uštede i do 5%* troškova za gorivo.

* Izvor: Agencija za zaštitu životne sredine Sjedinjenih Država (EPA)

Saveti FIAT-a

Nedovoljno napumpani, pohabani ili tvrdi pneumatici smanjuju stabilnost u krivinama i mogu da ugroze bezbednost Vašeg vozila po vlažnoj podlozi i prilikom kočenja. Poštujte veličine pneumatika navedene u Vašoj dokumentaciji vozila. Nezakonito je montirati pneumatike čija veličina nije odobrena u registracionom dokumentu Vašeg vozila. Iako nije dozvoljeno postavljati pneumatike iz klase manje brzine od onih koji su postavljeni kao originalna oprema, dozvoljeno je postavljati pneumatike iz klase veće brzine. Takođe je dozvoljeno opremiti vozilo zimskim pneumaticima iz klase brzine koja je jedno slovo ispod klase kojoj pripadaju letnji pneumatici. Održavanje ispravnog pritiska u pneumaticima može da uštedi i do 5%* goriva. Ispravan pritisak i upotreba pneumatika koji odgovaraju godišnjem dobu u mnogome doprinosi bezbednosti i veku trajanja pneumatika. Redovno proveravajte pneumatike u Ovlašćenom servisnom centru Fiat-a. Tamo možete i da promenite pneumatik ako je to potrebno. Stručno osoblje Centra takođe može da Vam preporuči pneumatike koji najbolje odgovaraju Vašim zahtevima.

* Izvor: Agencija za zaštitu životne sredine Sjedinjenih Država (EPA)

tires_advices_image

SAMODIJAGNOSTIKA

Provera pritiska u pneumaticima je dobra praksa. Odgovarajući pritisak je preciziran u Vašem Uputstvu za upotrebu.

Dubina gazećeg sloja

Dubina gazećeg sloja varira u zavisnosti od vrste ali je njena minimalna vrednost utvrđena zakonom. Gazeći sloj mora biti dubok najmanje 1,6 milimetara po površini pneumatika za letnje, a 4,0 milimetra za zimske pneumatike.

Stanje pneumatika

Posekotine i razderotine u bočnim zidovima pneumatika mogu biti opasni, posebno ako prodru do slojeva strukture. Odmah zamenite pneumatike ako primetite ovu vrstu oštećenja.​

Naplatak

Udubljenja u naplacima mogu izazvati vibracije prilikom upravljanja i čak mogu dovesti do ispadanja pneumatika iz naplatka.